Welcome To My Webpage !

Gramatnikovski Sa{ko

Sporedba na duhovnite karakteristiki kaj ~ovekot i ni`ite `ivotni

          Darvin vo svoeto delo Poteklo na ~ovekot, jasno poka`a deka ~ovekot vodi poteklo od nekoi ni`i oblici, no poradi faktot deka ~ovekot se razlikuva tolku mnogu spored svoite duhovni sposobnosti od ostanatite `ivotni, doa|ame do zaklu~ok deka tuka mora da postoi nekoja gre{ka.

Apstrakcija, op{ti pretstavi, samosvest, duhovna individualnost.

   Ne e voop{to lesno da se odredi vo koja mera `ivotnite poseduvaat del od ovie visoki duhovni sposobnosti. Taa te{kotija doa|a od tamu {to nemo`eme da znaeme {to se slu~uva vo du{ata na odredeno `ivotno, a od druga strana, se soo~uvame so problemot {to drugite nau~ni rabotnici mu dodeluvaat razli~no zna~ewe na gorenavedenite izrazi. Ako mo`e da se sudi po raznite objavuvani trudovi, po se izgleda preovladuva misleweto, za navodnata nesposobnost na `ivotnite za apstrahirawe ili stvarawe na op{ti pretstavi. No koga edno ku~e vizuelno }e vospostavi kontakt so drugo, na nekoe pogolemo rastojanie, ~estopati se slu~uva, toa samo da prepoznae deka se raboti za pripadnik na istiot rod, no otkako rastojanieto pome|u niv }e se namali, negovoto dr`ewe se promenuva vo zavisnost od prijatelskite odnosno neprijatelskite ~uvstva vo odnos na nego. Pa kako {to istaknuva Hookham: ako kaj ~ovekot, toa {to toj go raspoznava so svoite setila, se odnesuva na nekoj duhoven poim, toga{ istoto se slu~uva i kaj `ivotnite.1)

          Mo`e slobodno da se priznae deka `ivotnite nemaat samosvest, ako so toj izraz se saka da se potencira nivnoto razmisluvawe, za toa od kade doa|aat, kade odat ili {to za niv pretstavuvaat `ivotot i smrtta. No, kako mo`eme da bideme sigurni deka nekoe staro ku~e, so izvonredno pomnewe i so izvesna sposobnost za voobrazuvawe, kako {to toa go poka`uvaat negovite soni{ta, nikoga{ ne razmisluva za minatite zadovolstva i maki vo lovot? A toa bi bil nekoj vid na samosvest. A od druga strana pak, kako {to veli Bihner: `enata na nekoj primitiven avstraliski divjak, koja e opteretena so te{ka rabota, koja upotrebuva dosta malku apstraktni zborovi i koja nemo`e da broi pove}e od ~etiri, kolku taa bi poka`uvala samosvest t.e. bi razmisluvala za prirodata na sopstvenoto postoewe.2)

Voop{to poznato e deka pove}eto `ivotni: pametat, vnimavaat, asociraat, pa duri poseduvaat i sposobnost za imaginacija. Ako ovie sposobnosti, koi{to kaj razli~ni `ivotni se razli~ni, mo`at da se usovr{uvaat, toga{ verojatno poslo`enite sposobnosti, kako {to se vi{ite oblici na apstrakcija, samosvest i tn. nastanale so razvitok i kombinacija na poprostite. Ako protiv ova gledi{te, se tvrdi deka e nevozmo`no da se ka`e na koj stepen na razvoj kaj `ivotnite se pojavuva mo} na apstrahirawe, kako i drugi vi{i sposobnosti, toga{ mo`e li nekoj da ka`e koga tie se pojavuvaat kaj malite deca? Zatoa {to kaj decata e evidentno deka tie se razvivaat vo neprimetlivi stepeni. Nesporno e deka `ivotnite ja zadr`uvaat svojata duhovna individualnost. Zna~i, ako glasot na sopstvenikot, kaj negovoto ku~e razbudi niza na stari asocijacii, toga{ jasno e deka se raboti za odr`uvawe na duhovna individualnost.

Govor.

   Ovaa sposobnost, so pravo e smetana kako edno od glavnite razliki pome|u ~ovekot i `ivotnite. No, ~ovekot ne e edinstveno `ivotno, koe {to go upotrebuva govorot za da go izrazi toa {to se odigruva vo negovata du{a i koja mo`e pove}e ili pomalku da go razbere toa {to na toj na~in drugiot go izrazil.3) Koga paragvajskiot Cebus azarae, se nadraznuva, toga{ toj prizveduva najmalku 6 razli~ni glasovi, koi kaj ostanatite majmuni predizvikuvaat sli~ni emocii.4)

Me|utoa samo ~ovekot upotrebuva artikuliran govor. No za izrazuvawe na svoeto raspolo`enie, toj upotrebuva i artikulirani izvici, potpomognati so mimika i dvi`ewa na muskulite na svoeto lice, isto kako i ni`ite `ivotni.5) Toa naj~esto se slu~uva kaj najprostite i naj`ivi ~uvstva, koi{to imaat mnogu malku vrska so na{ata vi{a intelegencija. Na{ite izvici vo moment na bolka, strav i iznenaduvawe, ka`uvaat mnogu pove}e otkolu bilo koj zbor. Toa po {to ~ovekot se razlikuva od `ivotnite, e vsu{nost razbiraweto na artikuliranite glasovi. No i tuka ne mo`eme da se soglasime potpolno, zatoa {to, kako {to e ve}e poznato, ku~iwata razbiraat mnogu zborovi i re~enici  i vo toj pogled se pribli`no na ist stepen na razvoj kako deca pome|u 10-12 meseci, koi{to razbiraat mnogu zborovi i re~enici, no nemo`at da izgovorat nitu edna. Nitu samata artikulacija na govorot, ne e isklu~ivo na{a odlika, bidej}i papagalite i nekoi drugi ptici ja imaat istata mo}. Pa duri ni samata sposobnost, da gi doveduvame vo vrska izvesnite glasovi, so odredeni misli, ne e isklu~ivo ~ovekova odlika. Bidej}i so sigurnost se znae, deka odredeni papagali koi nau~ile da govorat, bez gre{ka gi spojuvaat rabotite i licata so nastanite.6) Ni`ite `ivotni se razlikuvaat od ~ovekot po toa {to, toj ima beskrajna sposobnost, najraznovidnite glasovi da gi povrzuva so najraznovidni misli, a toa o~igledno e povrzano so razvitokot na negovite duhovni sposobnosti.

Kako {to veli Horn Tuk, eden od osnova~ite na filologijata, govorot e ve{tina kako i praveweto pivo ili pe~eweto na leb, no najmnogu bi se sporedila so pi{uvaweto. Izvesno e deka govorot ne e prav instinkt, zatoa {to sekoj jazik mora da  se u~i. Pa sepak, toj se razlikuva mnogu od obi~nite ve{tini, zatoa {to ~ovekot ima instiktivna potreba da zboruva, kako {to toa se gleda od brbqaweto na malite deca. Od druga strana pak, nitu edno malo dete nema instiktivna potreba da pe~e leb, da pravi pivo ili pak da pi{uva.

Glasovite koi gi prizveduvaat pticite, pru`aat najgolema sli~nost so govorot, zatoa {to site ptici od ist vid gi izrazuvaat svoite emocii so pomo{ na istite instiktivni glasovi, no seto toa tie go nau~ile od svoite roditeli. Toa peewe i tie glasovi, kako {to doka`al D. Barington7) , ne se ni{to pove}e vrodeni, otkolku {to e govorot kaj ~ovekot. Prvite obidi na pticata da zapee, mo`e da se sporedat so obidite na maloto dete da prozboruva. Pticite pak koi{to nau~ile pesna od nekoj drug vid na ptici, kako {to se Tirolskite kanarinci, go predavaat svoeto novo peewe i na svoeto potomstvo. Malite prirodni razliki vo peeweto, kaj ist vid koj {to `ivee vo razli~ni predeli, mo`at kako {to veli Barington, da se sporedat so pokrainskite dijalekti, a peeweto na razli~ni vidovi na ptici, so jazicite na razli~ni rasi na lu|e.

[to se odnesuva do postanokot na artikuliraniot govor, nesomneno e deka toj nastanal so nadraznuvawe i preina~uvawe na razni prirodni glasovi, glasovi na drugi `ivotni, kako i na samite ~ove~ki instiktivni izvici potpomagani so znaci i gestovi.8) Poradi toa {to glasot e se pove}e i pove}e upotrebuvan, glasovnite organi, morale po na~eloto na nasleduvawe na efektite, od upotreba da stanat se pojaki i pousovr{eni, a toa povtorno da vlijae na sposobnosta za govor. No sekako, dosta va`en e odnosot pome|u postojanata upoterba na govorot i umstveniot razvitok. Duhovnite mo}i vo nekoj prvobiten ~ovekov predok, morale da bidat porazvieni otkolku kaj dene{nite majmuni i toa u{te pred najnesovr{eniot govor da dojde vo upotreba. Sepak, neprekinatata upotreba i napredokot na tie mo}i mora da vlijaele i na samiot duh, ovozmo`uvaj}i mu i bodrej}i go na drugi nizovi na misli. A isto taka slo`ena niza na misli, nemo`e da se razvie, bez pomo{ na zborovite, bez razlika dali bile tie izgovoreni ili ne. Isto kako {to ni golema smetka nemo`e da se razvie bez upotreba na broevi. Duri i za obi~na niza na misli potreben e nekoj oblik na govor. Kako potkrepa na ve}e iznesenovo razmisluvawe ni slu`i i nadgleduvaweto na  gluvonemata i slepa  devojka Laura Brixmen, koja dodeka sonuvala se slu`ela so svoite prsti za da gi izrazi soni{tata.9)  Pa sepak dolga niza na `ivi i povrzani pretstavi mo`e da pominat, bez upotreba na govor, kako {to toa mo`eme da go zaklu~ime od dvi`ewata na ku~iwata dodeka sonuvaat. Vidovme isto taka deka `ivotnite se sposobni da razmisluvaat do odreden stepen bez nikakva govorna pomo{.

Religija.

   ^uvstvoto na verska predanost e dosta slo`eno. Se sostoi od qubov, potpolno pot~inuvawe na ne{to vozvi{eno i tainstveno, od jako ~uvstvo na zavisnost, strav, obo`uvawe, blagodarnost, nade` za podobra idnina, kako i golem broj na drugi elementi.10) Nitu edno su{testvo ne bi mo`elo da po~uvstvuva edna taka slo`ena emocija, bez negovite duhovni i moralni sposobnosti da imaat dostignato nekoj umereno visok stepen na razvoj. Pri seto toa, se gleda izvesna sli~nost pome|u ovaa sostojba i golemata qubov {to se javuva kaj ku~eto sprema svojot gospodar, no qubov koja e propratena so ~uvstvo na potpolna pot~inetost i strav. Odnesuvaweto na odredeno ku~e, koe po izvesno vreme se vra}a na svojot gospodar ili odnesuvaweto na majmunot sprema svojot ~uvar, sosema e razli~no od nivnoto odnesuvawe kon nivnite drugari. Sprema svoite drugari, poka`uvaat  pomali izlivi na radost, a vo sekoja postapka poka`uvaat ~uvstvo na ednakvost. Prof. Braubah odi dotamu {to tvrdi, deka ku~eto go gleda svojot gospodar kako svoj bog.11) Tie isti visoki duhovni sposobnosti, koi prvo go naterale ~ovekot da veruva vo nevidlivi duhovni sili, potoa go odvele vo feti{izam, mnogubo{tvo i najposle vo ednobo{tvo, morale neizbe`no, dodeka sposobnostite negoviot razum bile seu{te slabo razvieni, da go odvedat vo razli~ni, neobi~ni praznoverija i obi~ai. Ovie `alni i posredni posledici na na{ite najvisoki sposobnosti, mo`at da se sporedat so slu~ajnite i povremenite gre{ki koi proizleguvaat od instinktite vo ni`ite `ivotinski formi.

Nesomneno e deka razlikata, pome|u ~ovek so najnizok i `ivotno so najvisok stepen na razvoj, e ogromna. Nekoj ~ovekolik majmun, iako e sposoben da stvori ve{t plan za grabe` na nekoja gradina, iako mo`e da gi upotrebuva kamewata za borba ili za kr{ewe na orevi, koga bi mo`el da sudi nepristrasno za sebe, bi priznal deka sepak pomislata za prerabotka na kamewata vo nekoe oru`je e potpolno von domet na negovata intelektualna mo}. A u{te pomalku bi bil sposoben da re{i nekoj matemati~ki problem ili da razmisluva za bog, kako i da se voshituva na nekoja prirodna pojava. No sepak tie se sposobni da se voshituvaat na ubavo oboenata ko`a ili krzno na svoite sopru`nici.  Iako so pomo{ na izvici mo`at na drugite da im gi soop{tuvaat svoite potrebi ili da gi predupreduvaat, sepak tie bi priznale deka vo nivnata du{a nikoga{ ne se rodila misla, svoite ~uvstva da gi izrazat so pomo{ na odredeni glasovi.

          Ako bi mo`ele da poka`eme, deka odredeni vi{i duhovni sposobnosti, kako {to e na primer stvaraweto na op{ti poimi, samosvest i tn. gi ima apsolutno samo ~ovekot, {to izgleda krajno somnitelno, toga{ verojatno e deka tie svojstva se samo incidenten rezultat na drugi dosta razvieni duhovni sposobnosti, a ovie pak se rezultat na postojanata upotreba na nekoj sovr{en govor. No, ako povtorno kako osnova go zememe Darvinovoto Poteklo na ~ovekot, mo`eme da go izvedeme edinstveniot mo`en zaklu~ok, deka se ona so {to ~ovekot se gordee, t.e. poslo`enite duhovni sposobnosti, kako {to se vi{ite oblici na apstrakcija, samosvest i sl. nastanale so razvitok i kombinacija na poprostite.